LJUDSKA PRAVA-MOJA PRAVA 

                                               BORBA PROTIV RASIZMA 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                                                                                 Andrijana Đorić 

 

 

 

Nedovoljna prepoznatljivost problema, nedostatak adekvatne prevencije I mane u obrazovnom sistemu, razlozi su zašto je danas u Srbiji važno da pričamo o diskriminaciji Roma. 

 

Medjunarodni dan protiv rasizma 21.mart- Dan kada je policija u Sharpevilleu, u Južnoj Africi otvorila vatru I ubila  79 ljudi koji su mirno protestovali protiv apartheida. 55 godina od tog užasnog dogadjaja, situacija diskriminacije I rasizma u Srbiji I dalje nije mnogo napredovala. Došlo je vreme da se svaki narod, pojedinac suoči sa prošlošću da bi imalo nade za drugačiju(bolju) budućnost. 

 

U Srbiji bi Medjunarodni dan borbe protiv rasizma trebao da bude zaista važan I da se tom danu naš narod posveti ovoj temi, ali faktor koji nas sprečava o tome jeste govor mržnje I veliki broj predrasuda prema Romima. Mi imamo antidikriminaciono zakonodavstvo1  , ali je pristup pravdi žrtvama diskriminacije težak(zbog visokih troškova parnica, postupaka koji dugo traju I nedovoljno obučenih advokata na temu diskriminacija). 

 

U Srbiji nije pronadjeno rešenje o uvodjenju Romskog jezika kao obaveznog predmeta, I iz tog razloga se deca u školama uče da su svi ravopravni I da svako zaslužuje priliku bez obzira na pol, rasu, veroispovest, nacionalnost..itd.. 

 

Uradjena su dva statistička projekta nad decom 2006. I 2019. Godine, gde je postavljeno pitanje da li bi se deca družila sa decom Romske nacionalne manjine.  

 

Statistički podaci iz 2006. Godine pokazuju da je samo 16% dece bilo spremno na manju socijalnu distancu prema Romima, a prema statistici iz 2019. Godine je 78% dece spremno da prihvati Rome. 

 

Slika o Romima je u Srbiji veoma pogrešna. Ljudi su puni predrasuda, može se I reći da su pojedinci naučeni od malih nogu da jednostavno osudjuju pripadnike Romske nacionalne manjine. To je jedan od najvećih razloga zašto rasizam u Srbiji I dalje nije u potpunosti iskorenjen. 

 

Kao jedan od problematičnih faktora u Srbiji upravo je taj što je diskriminacija vrlo česta, ali se prijavljuje dovoljno. Kada bi se diskriminacija zaista prijavila, kada bi otpočeo postupak protiv diskriminatora, svest o važnosti ove teme bi se podigla na viši nivo I rasizam tako može da bude minimalan. 

 

-Kada primećujemo diskriminaciju Roma? 

Diskriminacija Roma koja se gotovo svakodnevno dešava- Vredjanje Roma na osnovu toga gde žive, kako žive, kakva im je boja kože, poreklo I korišćenje govora mržnje u svakodnevnom govoru. Trpe obraćanje prema njime pogrdnim nazivom. 

 

Romska deca u školi trpe vršnjačko nasilje od strane druge dece jer se razlikuju od njih po boji kože. 

Svima su nam dobro poznate predrasude o njima: 

-da su lenji, da kradu, da sami zaslužuju da budu u položaju u kom se nalaze, da su nevaspitani, da su neobrazovani...itd... 

Pored negativnih diskriminacija, važno je da spomenemo pozitivnu diskriminaciju, odnosno činjenicu da imaju besplatno zdravstveno osiguranje, što im je olakšana privilegija kao nacionalnoj manjini. 

 

Neophodna pomoć pripadnicima Romske nacionalne manjine 

Većina istraživanja o položaju Roma sprovode se kao projektna aktivnost, a ne kao zvanične statistike. Ta istraživanja se većinom sprovode u nehigijenskim selima gde su uslovi za život teški, iz tog razloga pomoć dobijaju samo najugroženiji. 

 

Kao još jedan važan problem u njihovim životima jeste taj što zbog neredovnih odlazaka kod doktora, nehigijenskih uslovima u kojima se nalaze, oni umiru. Potrebno je povećati medicinske preglede Roma kako bi stopa umiranja bila manja. 

 

 

Prema evidenciji MUP-a u proteklih 5 godina evidentireno je 264 krivičnih dela izazivanja nacionalne, rasne I verske netrepljivosti, 11 krivičnih dela povrede zbog rasne, verske I nacionalne pripadnosti I 3 krivična dela rasne diskriminacije3.  

 

 

Na slici možemo da vidimo jedan od primera u kakvim uslovima Romi žive. Veoma su nehigijenski uslovi, u većini romskih naselja nema vode I struje, nemaju adekvatne uslove za obavljanje svakodnevnih životnih potreba.  

 

 

https://youtu.be/zMiWh8aXCJs 

 

 

Srbija ne ulaže dovoljno napora za poboljšanje života Roma, samo 9% radno sposobnih Roma zapravo ima posao, samo 6% dece ide u predškolske ustanove, a 46% njih završi osnovnu školu.3

 

Kako bi podigli svest o položaju Roma, poslodavci bi trebalo da zapošljavaju veći broj Roma, neophodno je uvesti struju I vodu u romska naselja gde toga nema, tema o diskriminaciji Roma bi trebala češće da se spominje u medijima, same diskriminacije bi trebale da se prijavljuju, potrebna je veća politička podrška o temi rasizma I diskriminacije.  

Kada govorimo o rešavanju njihovih problema, važno je da se napomene predlog da na dan borbe protiv rasizma, 21.marta, može da se uvede kampanja protiv diskriminacije mladih koja bi obuhvatala: 

-edukaciju mladih 

-radionice u školama gde će se pričati deci o samoj diskriminaciji, I kako bi trebali da se ponašaju kada su u društvu Roma(da ih ne odbacuju, ne vredjaju, da budu prijatni prema njima..itd..) 

-razgovor sa Romima koji su završili fakultete, kako bi dokazali svima da su predrasude prema njima pogrešne, I da su oni zaista jednaki kao drugi 

-davanje poreskih olakšicama firmama koje zaposle Rome, kako bi svi Romi bili uključeni u ekonomski sistem 

-organizovanje radne akcije u romskim naseljima kako bi se pokupio otpad na tom području 

-donacije u vidu odeće, hrane, higijenskih proizvoda onima kojima je to neophodno 

 

 

U svakodnevnom životu je svaka osoba u Srbiji makar jednom prisustvovala diskriminaciji Roma. Većina kada to vidi samo okrene glavu, a zapravo se niko ne zalaže da zaustavi diskriminaciju. Veoma često čujemo da se dosta lica obraća govorom mržnje prema Romima, ali I dalje svi okrećemo glavu I pravimo se da ne vidimo.  

 

Zauzela sam se za ovu temu jer stvarno smatram da svaka osoba na planeti zaslužuje da bude tretirana kao osoba, a ne kao broj ili kao predmet za vređanje. Spremna sam da uradim sve da ovaj svet bude mnogo bolje mesto za sve, bez obzira na to kako izgleda, u šta veruje ili odakle dolazi. Svaka osoba ima pravo na sopstvenu slobodu govora I kretanja I to niko nema pravo da ukine.  

1-,,Poverenik za zaštitu ravnopravnosti” 

2-,,Poverenik za zaštitu ravnopravnosti” 

3-,,Poverenik za zaštitu ravnopravnosti” 

Slike nisu zaštićene autorskim pravima, izvori koji su prepisani sa interneta su navedeni.